Novi Sad biće domaćin Novogodišnjeg modnog marketa, kao i panel diskusije pod nazivom „Održiva moda – trend ili potreba?“ u organizaciji bloga Svilene Bube, 13. decembra u kreativnom centru „Prostor“ na Petrovaradinu.
Blog „Svilene Bube“ bavi se temama o kojima nemamo priliku da čitamo u komercijalnim modnim magazinima
U okviru panel diskusije ovog bloga u Novom Sadu učestvovaće autorke podkasta i radio emisije „F.fm“ na Radio Aparatu – Marija Radaković i Dunja Jovanović, kao i urednice magazina „Amplitude“ Jasna Stanić i Bojana Vojnović.
Na Novogodišnjem marketu svoje kreacije predstaviće lokalni dizajneri brendova: Marinush, ЛЕЏИТ, Heart Shaped Dolls, ГЕНЕРАЛШТАБ, Viviana Schmidt, HeartCore, Aljaska, Nanovo, Melange Vintage i Lowcost Luxe.
Endru Karnegi, industrijalac i dobrotvor, rođen je 25. novembra 1835. godine u Danfermlajnu u Škotskoj, u tipičnoj tkačkoj porodici.
Teška vremena za tkače i strah od gladi naterali su njegovu porodicu da krene put Pensilvanije u potrazi za boljim životom.
“Rodio sam se u bedi, ali ipak ne bih menjao svoje detinjstvo za ono detinjstvo bogataških sinova. Šta oni znaju o porodičnoj radosti?” – govorio je Karnegi.
Tokom svog života, Karnegi je zastupao stav da je dužnost bogatih da podele svoje bogatstvo pre smrti baveći se filantropskim aktivnostima.
Poslednjih 18 godina života Karnegi je proveo otvarajući brojne fondacije i udruženja: Karnegi institut u Pitsburgu, Karnegi fondaciju za promovisanje obrazovanja, Karnegi donaciju koja se borila za mir u svetu i izgradnju javnih biblioteka širom sveta.
Univerzitetska biblioteka u Beogradu, prva namenski građena biblioteka u Srbiji, podignuta je zahvaljujući donacijama Karnegijevog fonda.
Glavni zadatak Univerzitetske biblioteke bio je da kao samostalna univerzitetska ustanova pomaže negovanje nauke i da pomaže profesorima i studentima, kao i svima onima koji se bave naukom.
„Politika“, 25. maj 1926. godineIndustrijalac Endru KarnegiKarnegijeva rodna kućaUniverzitetska biblioteka – razglednica
Modna industrija druga je po redu kada je u pitanju zagađenje planete i to odmah posle naftne industrije. Upravo iz ovog razloga održivost u poslovanju modnih kompanija, posebno od 2017. godine, predstavlja temu koja se sve više nameće, a podizanje svesti o ozbiljnosti ovih problema u fokusu je ne samo modne industrije, već i brojnih građanskih inicijativa, ali i naučnika.
Održivost u poslovanju modne industrije, između ostalog, podrazumeva cirkularnu ekonomiju – upravljanje tekstilnim otpadom, efikasniju upotrebu vode i drugih prirodnih resursa, kao i rad na razvijanju novih biorazgradivih materijala. Najjednostavnija definicija cirkularne ili kružne odnosno „zelene” ekonomije svodi se na proizvodnju – potrošnju – reciklažu – ponovnu upotrebu – zaradu.
Brza, jeftina i jednostavna proizvodnja vernih kopija skupljeg modnog brenda omogućila je širokim potrošačkim masama da nose isto što i imućniji koji sebi mogu priuštiti da budu odeveni po poslednjoj modi. Upravo je ovakav pristup modi, koju karakterišu niske cene dostupne kupcima na štetu kvaliteta proizvoda, doveo do pojave termina „brza moda”. Koncept brze mode, pre svega, odnosi se na ubrzani proizvodni ciklus i smanjeni životni vek modnih predmeta koji rezultira pravljenjem odeće koja se može nositi ograničen broj puta jer loš kvalitet materijala ne dopušta više pranja. Iz perspektive prodavaca ovakav pristup modi podstiče kupce da češće kupuju proizvode.
Kako bi se se smanjilo zagađenje životne sredine u modnoj industriji, izazvano delatnostima koje su u vezi s modom, sve veći broj vodećih modnih brendova – kao što su na primer Patagonia ili North Face – počeo je zasnivati vlastitu konkurentnost na konceptu održivosti. Takođe, održiviji sporiji pristup modi počeli su da zagovaraju i modni dizajneri, a najglasnija među njima je Stela Makartni. Čak su i neki od najvećih zagovornika brze mode, poput kompanija H&M ili ASOS, počeli da razvijaju zasebne linije znatno boljeg kvaliteta. Postoje i kompanije koje pokušavaju da budu lideri na tržištu upravo plasiranjem i prezentacijom održivosti svojih poslovnih modela. U tom smislu ističu se Puma, Adidas, New Balance i Nike.
Tako je skoro svima ključni cilj postao produženi životni ciklus modnog proizvoda dizajniranjem proizvoda po konceptu takozvane spore mode i skretanje pažnje potrošačima da prestanu s potrošnjom prozvoda koji za vrlo kratko vreme završe u životnoj sredini u vidu otpada ili u postrojenjima za spaljivanje.
Kao odgovor na problem velike količine otpada koji nastaje iz modne industrije razvijena je cirkuloza – nov materijal napravljen od reciklirane pamučne odeće. Pionir u ovom poduhvatu je švedska kompanija Re:nevcell koja je najavila veliku promenu u načinu proizvodnje tekstila stvaranjem odevnih predmeta od cirkuloze s ciljem je da se smanji upotreba novog pamuka i seča drveća. Nova kolekcija odeće od cirkuloze predstavljena je na sajmu mode i tekstila Premiere Vision u Parizu, a u prodaji će se naći već početkom 2020. godine.
Prvi Dan održive mode održan je ove godine u Srbiji u okviru Belgrade Fashion Week-a i tom prilikom mapirane su brojne poteškoće domaćeg tržišta. Održana su predavanja koja su ukazala na moguća rešenja, a predstavljeni su i konkretni predlozi za inovacije u modnom poslovanju.
Индијски филозоф и песник Рабиндранат Тагоре на данашњи дан 1926. године посетио је Београд.
Тагоре је рођен у Калкути 1841. године. Написао је више од хиљаду поема и две хиљаде песма, велики број есеја и 24 драме. Нобеловом наградом за књижевност награђен је 1913. године.
Тагоре је током свог обиласка Европе 1926. године посетио и Београд о чему је неколико дана писала „Политика“.
Одржао је два предавања – једно у згради Универзитета, а друго у Коларчевој задужбини. Публика је имала прилику да чује како рецитује на бенгалском језику.
Приликом свог излагања о савременој цивилизацији, Тагоре је истакао да је она одвојила науку од духа и истакао је да наука ствара дисциплине и даје снагу, али без идеала.
„Све што не црпе снагу духа није лепо, него је ружно. Снагом може да се поноси лав, тигар, слон. И кад се човек поноси снагом, он је као животиња.“
Тагоре се после посете Београду вратио у Индију одушевљен пријемом београдске публике.
Radio Etnolog 